{"id":92,"date":"2014-02-20T17:42:15","date_gmt":"2014-02-20T17:42:15","guid":{"rendered":"http:\/\/communis.org.ba\/?p=92"},"modified":"2021-12-19T05:16:44","modified_gmt":"2021-12-19T05:16:44","slug":"prva-svetska-evolucija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/communis.org.ba\/?p=92","title":{"rendered":"Prva svetska evolucija?"},"content":{"rendered":"

Re\u010d je o socijalnoj evoluciji, a ne biolo\u0161koj koju kreacionisti raznih vrsta neuspe\u0161no pokopavaju ve\u0107 stole\u0107ima.[1]<\/sup><\/a> Mislim, pre svega, na ono \u0161to ameri\u010dki ekonomista Robert J. Gordon<\/a> u predavanjima koja se mogu pratiti na YouTube, zagovara i dokazuje: da kraj opsesije (ekonomskim) rastom nosi klicu druga\u010dijeg poimanja ekonomije i dru\u0161tva. Ne smatram se kvalifikovanim da sporim ili podr\u017eavam to mi\u0161ljenje \u2013 moj je posao da informi\u0161em. Znam da \u010dak ni sa te pozicije nije lako izbe\u0107i netrpeljivost, jer eto taman se jedan sistem (kapitalisti\u010dki) oslobodio oponenata, postao op\u0161tevladaju\u0107i, a neki ve\u0107 tra\u017ee nova, \u010dak \u201eevolucionisti\u010dka\u201c re\u0161enja.
\nLjudska vrsta zaostaje, ostale nestaju<\/strong><\/p>\n

Po\u010deo bih od najupe\u010datljivije tvrdnje geneti\u010dara Stiva D\u017eonsa (Steve Jones) sa UC London, koji decidirano ka\u017ee da \u201eevolucija ljudi mora biti zaustavljena\u201c, jer je po njemu dostignut kraj i postoji bojazan od raspada, truljenja. Ljudi ima 10.000 puta vi\u0161e nego \u0161to bi po razmerama koje vladaju me\u0111u sisarima trebalo da ih postoji. Ljudi su ve\u0107 uveliko po\u010deli da tro\u0161e supstancu planete, koja vi\u0161e nije u stanju da nadoknadi gubitke. U 20. veku potro\u0161nja fosilnih goriva porasla je za 12 puta, a mineralnih sirovina za 34 puta \u2013 na 60 milijardi tona jalovine godi\u0161nje. Prema podacima FAO najkatastrofalnija je situacija sa morskim ribama od kojih je tuna ostalo samo 10 odsto, a bakalra samo 1 odsto u odnosu na stanje od pre 30 godina. Hemijska i radioktivna zaga\u0111enja uti\u010du negativno i na genetske osobine ljudi. Pritom se ra\u010duna i na potencijalnu opasnost ukupno 22.800 atomskih bombi magacioniranih u svim krajevima globusa. Biolog Stiven Sterns (Stephen Stearns) je na osnovu podataka za stanovnike Framingama u Masa\u010dusetsu, tokom 20. veka, ustanovio da evolucija ide \u010dak u suprotnom smeru: ljudi se nezadr\u017eivo goje, iako ne jedu uo\u010dljivo vi\u0161e nego na po\u010detku veka.<\/p>\n

Robert Gordon, sa elitnog Northwestern univerziteta tvrdi da Amerika ve\u0107 \u0161est godina realno bele\u017ei ekonomski pad i to dokazuje statisti\u010dkim podacima. Kako konstatuje: \u201esre\u0107no vreme ekonomskog buma je trajno za nama; sve \u010demu se mo\u017eemo nadati su stope rasta od oko 0,2 odsto\u201c. To dakako nije usamljeno mi\u0161ljenje me\u0111u ekonomistima. Gordon privla\u010di pa\u017enju zato \u0161to za razliku od drugih korene takvog stanja vidi u nau\u010dnom i tehnolo\u0161kom zaostajanju kapitalizma bez konkurentskih poticaja.[2]<\/sup><\/a> Kako tvrdi, ve\u0107 40 godina nema fundamentalnog nau\u010dnog napretka, Amerika danas za obrazovanje odvaja srazmerno 15 odsto manje sredstava nego Kanada, neotpla\u0107eni studentski krediti iznose \u010dak 1.000 milijardi dolara, a plate zaposlenih po\u010detnika nisu dovoljne za vra\u0107anje kredita. To visoko obrazovanje \u010dini neprivla\u010dnim. \u201eOptimizam\u201c se nalazi u smanjenju op\u0161te stope nataliteta i nadi da bi 2100. godine stanovni\u0161tvo moglo biti svedeno na 6 milijardi ljudi.<\/p>\n

Sve je to verovatno ta\u010dno, samo nisam siguran da bi isti taj ton dobilo da kojim slu\u010dajem nismo u krizi, koja nas poga\u0111a svakodnevno, unosi pesimizam jer ne pokazuje naznake stvarnog pobolj\u0161anja stanja. Da ve\u0107 pet godina politi\u010dari ne la\u017eu kako je kriza za nama, mo\u017eda bi nivo pesimizma bio ne\u0161to ni\u017ei. Uni\u0161teno je poverenje prema svakome, pa i prema nau\u010dnicima. Da nije tako upozorenja bi bila primana sa manje panike i vi\u0161e racionalne volje da se ne\u0161to neposredno preduzme. Ovako, uz podatke o katastrofalnom padu inicijalnog kreditiranja (venture capital), \u0161to zna\u010di se\u010denje osnove tehnolo\u0161kih inovacija, slede jedan za drugim razni \u201ekrajevi\u201c ne samo ekonomije, istorije, filozofije \u2013 nego se \u017eestoko raspravlja, povodom festivala u San Remu, \u010dak i o \u201ekraju melodije\u201c.<\/p>\n


\nTehnologija lova u mutnom<\/strong><\/p>\n

Od 2008. gotovo svakodnevno novine bele\u017ee ko je sve izvr\u0161io samoubistvo ne izdr\u017eav\u0161i pod teretom ataka na dohodak. Naj\u010de\u0161\u0107e su to pripadnici srednje klase (bankrotirani preduzetnici i izba\u010deni slu\u017ebenici). Tehnologija kojom su oplja\u010dkani nije prestala ni posle \u201erigoroznih mera\u201c u sferi finansija. Menjaju se samo \u017ertve. Pol Krugman je pisao kako su finansijski \u0161akali poku\u0161ali da napadnu Francusku (\u201eKomplot protiv Francuske\u201c), ali se EU krdo sabilo oko nje, pa napad nije uspeo; onda su krenuli na Tursku (\u201eUgro\u017eena Turska\u201c<\/a>), no ona je mali zalogaj (ekonomski vredna koliko i Los An\u0111eles). Na\u0111en je kona\u010dno pravi plen \u2013 zemlje u naglom napretku, tzv BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina). Akumulirale su ve\u0107 dovoljno bogatstva da ih vredi \u201cole\u0161iti\u201c. \u0160to je klopka komplikovanija, to vi\u0161e li\u010di na neminovnost.<\/p>\n

Dakle, u zemljma koje skoro da nisu osetile krizu usporava se ekonomski rast. Na osnovu toga stvorena je panika, pa se obaraju vrednosti njihovih valuta. Ne biva da neko gubi, a da drugi ne dobija.<\/p>\n

Najneverovatnija je i sumnjiva panika oko Kine. Studija D\u017eord\u017ea Fridmana[3]<\/sup><\/a> o Kini obiluje tvrdnjama kao \u0161to je: \u201eKriza mo\u017ee postojati iako jo\u0161 nije uo\u010dljiva\u2026 Kineska ekonomska kriza \u0107e kona\u010dno postati prihvatljiva \u010dinjenica\u201c. Naveo bih i re\u010di Jozefa Stiglica: \u201cPola decenije pre krize moja ocena je glasila da je ameri\u010dka ekonomija bolesna\u201c. Ima li zemlje o kojoj se ne bi moglo re\u0107i ne\u0161to sli\u010dno? Pateti\u0161e se sa kineskim dugom od 800 milijardi dolara, me\u0111utim njene finansijske rezerve iznose 3.200 milijardi dolara, a samo u ameri\u010dkim dr\u017eavnim obveznicama ona ima 1.200 milijardi dolara. Tvrdnja da svoj uspeh zasniva na raubovanju nisko pla\u0107enih radnika je ve\u0107 izlizana i upravo je do\u017eivela demanti neki dan kada je Yutu \u2013 kineska spacijalna pokretna laboratorija nastavila da \u0161alje podatke sa Meseca. Ukratko, pro\u0161le godine je Kina u istra\u017eivanja i visoku tehnologiju ulo\u017eila 284 milijarde dolara, sa ambicijama da 2018. prestigne na tom polju Evropu, a 2020. i Ameriku. Nije re\u010d samo o politi\u010dkim deklaracijama, iako su Kinezi ponajvi\u0161e od re\u010di, nego su \u201etehnolo\u0161ke\u201c akcije u Kini pro\u0161le godine porasle za 42 odsto, a to je ve\u0107 ne\u0161to pouzdanije. Niko nije obavezan da voli Kinu, ali jeste obavezan da izrekne istinu o njoj. Re\u010d je o jednopartijskoj, jo\u0161 uvek totalitarnoj dr\u017eavi, \u0161to ekonomiji rasta po svaku cenu nedvosmisleno pogoduje.<\/p>\n

Aktuelna preraspodela preko poljuljanih kurseva samo je detalj u op\u0161tim pravilima beskrupulozne finansijske igre. Globalni kapital 2010. godine procenjen je na 600 biliona (hiljada milijardi) dolara. Tokom \u201eprocvata\u201c finansija protekle dve decenije globalni kapital je utrostru\u010den. Procene su da \u0107e do kraja ove decenije dosti\u0107i 900 hiljada milijardi dolara \u2013 toj mo\u0107i ne postoji nikakva protivte\u017ea. Ina\u010de 2010. godine[4]<\/sup><\/a> globalni BDP bio je 63 biliona, pribli\u017eno jedna desetina novca koji se vrti. Ukupni dugovi dr\u017eava u svetu iznosili su iste godine 212 biliona dolara. Najimpresivnije je, me\u0111utim, da globalna kapitalizacija tr\u017ei\u0161ta iznosi 72,5 biliona dolara.[5]<\/sup><\/a><\/p>\n

Evo u \u010demu je igra: to je kao sa naftom gde se na berzi trguje sa manje od 20 odsto koli\u010dina u prometu, ali se na tom uzorku formiraju \u201etr\u017ei\u0161ne\u201c cene, nesumnjivo vi\u0161e nego kada bi ponuda na berzama bila ve\u0107a. Isto tako se i na tr\u017ei\u0161tu novca trguje sa samo12 odsto kapitala i time formiraju njegove cene (kamate). \u0160ta se i kako \u201evalja\u201c sa preostalih 88 odsto kapitala i preko kojih kanala, osim preko hed\u017e (hedge) fondova, niko ne zna. Drugi deo, onaj sa kursevima, problemati\u010dan je utoliko \u0161to jo\u0161 nije zavr\u0161eno su\u0111enje bankama koje su krale klijente preko la\u017eno formiranog Libora, kad je 6. februara u Americi pukla bruka na Volstritu vredna bar 6 milijardi dolara zbog manipulisanja kursevima. Tr\u017ei\u0161te valuta je gigantsko, vredi 5.300 milijardi dolara, pa se ra\u010dunalo da se \u201esi\u0107a\u201c od 6 milijardi ne\u0107e ni primetiti. Ko bilo \u010demu i bilo u koga mo\u017ee da veruje posle svega toga?<\/p>\n


\nRevolt, a ne revolucija<\/strong><\/p>\n

Prethodno re\u010deno je sistem. Taj sistem je kapitalizam, jer kako smo videli kapital u njemu ima ulogu koja nadilazi sve ostalo. Pored toga to je danas jedini sistem koji postoji na Zemlji. Na Severnu Koreju je spalo da jedina izigrava \u2013 komunizam.<\/p>\n

Dominiraju\u0107i oblik kapitalizma, koji naj\u010de\u0161\u0107e zovu neoliberalizam, karakterisan sve ve\u0107im boga\u0107enjem bogatih i sve ve\u0107im siroma\u0161enjem siroma\u0161nih, veliki broj ljudi na svetu ne voli. Namerno ne ka\u017eem ve\u0107ina, jer iako je to logi\u010dno, nemam podataka kojima bih to potvrdio. Postoji studija koju su sa\u010dinili Izabel Ortiz, Sara Burke i Gernan Kortes (Friedrich Ebert Stiftung \u2013 Njujork) o protestima od 2006. do 2013. \u0161irom sveta. Analizirali su 843 protesta u 87 zemalja koji obuhvataju 90 odsto svetskog stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Konstantan rast broja protesta dokazuje rastu\u0107e nezadovoljstvo. U najve\u0107em broju mirnih protesta u\u010destvuju pripadnici srednjeg plate\u017enog sloja (304). Najve\u0107i broj violentnih protesta analiziranih u studiji izazivaju pripadnici ni\u017eih plate\u017enih slojeva. Najve\u0107i broj revolta je politi\u010dki motivisan (376): ga\u017eenje demokratije, uticaj korporacija, privatizacija, korupcija, izigravanje sudstva, nedostatak transparentnosti, \u0161pijuniranje gra\u0111ana i antiratni motivi. Sledi 302 protesta zbog ga\u017eenja verskih, gra\u0111anskih, manjinskih prava, slobode okupljanja, govora i \u0161tampe\u2026 Karakteristi\u010dno je da su upotreba sile i vandalizmi obele\u017eili 75 slu\u010dajeva \u0161to je samo 8,9 odsto protesta.<\/p>\n

Uo\u010dljiv je rast sledbenika Stefana Hasela (Stephane Hassel) i njegovog \u201ePobunite se\u201c, ali i nema\u010dkog pisca Inga \u0160ulcea (Ingo Schulze) koji poziva na nenasilne i simboli\u010dne akcije protiv vlasti. Analiti\u010dari protesta ne daju nijedan primer koji bi bio okarakterisan kao poziv na revoluciju \u2013 na brzo, temeljito i nasilno menjanje dru\u0161tvenih odnosa. Usplahireni tvrde da se zbog takvih protesta niko vi\u0161e ne uzbu\u0111uje. Me\u0111utim zbivanja u na\u0161oj blizini, u Bosni i Hrvatskoj, ih demantuju. Vlast se uzbu\u0111uje i te kako. I oni koji kapitalom manipuli\u0161u vlast sve manje mirno spavaju, jer je 37 protesta okupljalo preko milion, \u010dak do 100 miliona nezadovoljnika. Kina jo\u0161 nema zna\u010dajnih protesta van fabrika, ali \u0107e i ona di\u0107i glavu! Niko ne zna u \u0161ta sve to mo\u017ee da se izrodi. \u201eReforma je ipak manje rizi\u010dna od revolucije\u201c. Kapitalizam je posle hri\u0161\u0107anstva najdugotrajnija relevantna ideologija, uglavnom zato \u0161to je umeo da se reformi\u0161e, da apsorbuje evolutivne ideje.<\/p>\n

Danas mu pomahnitala glorifikacija profita pomu\u0107uje razum, te ru\u0161i podno\u0161ljivi dru\u0161tveni ekvilibrijum. Nema klasa, nema avangarde, nema sindikata[6]<\/sup><\/a> (ili ih ima toliko da se me\u0111usobno parali\u0161u). Nema proletarijata, nema gladi. U kontejnerima uvek ima dovoljno ba\u010denog, pa malo ko umire od gladi i zime. To je sramota za 21. vek, ali se uz nju pre\u017eivljava. Stru\u010dnjaci za upravljanje krizama jo\u0161 uvek veruju da se metodom priznavanja gre\u0161aka, zaklinjanja u promene i minimalnim popravkama sistema mo\u017ee i dalje zamajavati svet. No danas je ve\u0107 previ\u0161e stvari na izdisaju. Jakob Aug\u0161tajn<\/a> govori o krizi morala i \u201epoverenja u sistem i njegove pojmove: pravdu, pravo, odgovornost, zakon, du\u017enosti, jednakost, razum, napredak, javnost, parlament, vlade, izbore, demokratiju\u201c. On tako\u0111e ka\u017ee: Tr\u017ei\u0161te nema morala, a bez morala postajemo \u017eivotinje\u201c. Vredosti su malo po malo razorene, a nisu zamenjene novima. Sebi\u010dna elita grabi za sebe vi\u0161e nego ikada. Umesto da investira, kocka se hiljadama milijardi i ostavlja tre\u0107inu odraslih i polovinu mlade generacije izba\u010denima sa tr\u017ei\u0161ta rada.<\/p>\n

Argumenata \u010dak i za revoluciju ima. Me\u0111utim svedoci smo da su mase do sada reagovale revoltom, a ne revolucijom. \u201eR\u201c iz re\u010di revolucija je ispalo, ostaje sve vi\u0161e vere u evoluciju, politi\u010dku, socijalnu, u mogu\u0107nost da se bez, ili sa minimumom, prolivanja krvi re\u0161avaju problemi. To je posle svih \u201evelikih\u201c i malih ratova ogroman korak napred, evolucija u kojoj odumire krvolo\u0161tvo i po\u010dinju da se formiraju oblici mirnog re\u0161avanja dru\u0161tvenih neravnote\u017ea. Sklon sam da neargumentovano tvrdim (jer nisam na\u0161ao da se iko do sada bavio studijama u tom pravcu), kako su nazaslu\u017eniji za socijalnu evoluciju mirovni pokreti \u2013 njihova borba protiv rata, naoru\u017eanja i nasilja.<\/p>\n

***<\/p>\n

Nikako da se udenem u aktuelnu situaciju. Prenebregavam da je u Srbiji jedino va\u017eno \u0161ta \u0107e biti sa izborima, koji sem politi\u010dkih kandidata i \u0161tampe, nikoga ne interesuju. Uo\u010di pro\u0161lih izbora poku\u0161ao sam da se upletem tekstom <\/a>kojim obja\u0161njavam kako beli listi\u0107i prema projektu Alesandra Tesarija<\/a> (Alessandro Tessari) mogu postati veoma efikasno sredstvo politi\u010dke evolucije. U najkra\u0107em, beli listi\u0107i se obra\u010dunavaju kao i glasovi za poslanike. Za broj poslani\u010dkih mesta koje su osvojili beli listi\u0107i, budu\u0107i da takve partije nema, umanjuje se ukupan broj poslanika u parlamentu. Opako, zar ne? Svejedno je taj moj tekst bio fijasko. Sada se bacam na prou\u010davanje jednog ve\u0107 zaboravljenog politi\u010dko-filozofskog stava u Italiji koji se zvao \u2013 nonmenefregismo \u2013 u prevodu \u201eba\u0161mebrigizam\u201c. Slutim da \u0107e posle izbora u Srbiji to postati veoma aktuelno. Put je to i do kontraevolucije!
\nPe\u0161\u010danik.net, 18.02.2014.<\/p>\n

\n

\u2014\u2014\u2014\u2013<\/p>\n

    \n
  1. Na nenastanjenu hrid Pod Mr\u010daru, u lastovskom arhipelagu, biolozi su 1971. godine pustili pet pari mediteranskih gu\u0161tera da bi videli kako \u0107e se tu, gde ih nikada nije bilo, prilagoditi. Izbio je rat i eksperiment je pao u zaborav da bi ga se 2006. godine prisetili. Grupa prete\u017eno belgijski biologa proverila je i ustanovila da na ostrvu ima oko 5.000 gu\u0161tera, nedvosmisleno potomaka donetih parova, ali sa neverovatnim promenama \u2013 od \u201emeso\u017edera\u201c (hranili su se insektima), postali su biljo\u017ederi, jer insekata nije bilo dovoljno. Shodno promeni ishrane postali su du\u017ei (od 5 narasli su na 13 cm u proseku), sna\u017enije glave, ve\u0107ih \u010deljusti i najva\u017enije: na izlazu iz \u017eeluca formirao im se kru\u017eni mi\u0161i\u0107 (svingter) da bi usporio protok hrane u creva, jer biljna hrana mora znatno du\u017ee da se vari. Na tom primeru stru\u010dnjaci su uo\u010dili da se evolucija ne doga\u0111a samo sporo i milenijumima, nego i skokovito, onda kada je egzistencija vrste dovedena u pitanje ukoliko se ne prilagodi uslovima. Kod gu\u0161tera sa ostrva Pod Kopi\u0161te, odakle su doneti, nisu ustanovljene nikakve promene. National Geographic je tome posvetio naslovnu temu, a Ri\u010dard Dokins ga nazvao \u201eNajve\u0107i \u0161ou na svetu\u201c. Osporavanje biolo\u0161ke evolucije posle ovoga postaje jo\u0161 besmislenije. \u2191<\/a><\/li>\n
  2. Lester Thurow, The Zero-Sum Society. \u201eKada kompanije ostvare monopolski polo\u017eaj, prvo smanjuju tro\u0161kove za razvoj i istra\u017eivanja.\u201c \u2191<\/a><\/li>\n
  3. George Friedman, osniva\u010d Stanford Geopolitical Intelligence Institute. \u2191<\/a><\/li>\n
  4. Uzimam tu godinu za primer, jer kasnije nema svih kategorija uporedivih podataka. \u2191<\/a><\/li>\n
  5. Podaci: Bain & Cop. Consulting Service. \u2191<\/a><\/li>\n
  6. Pre \u010detrdeset godina vi\u0161e od tre\u0107ine radnika bilo je u sindikatu, danas ih je manje od 7 odsto: http:\/\/pescanik.net\/2014\/02\/zasto-nema-pobune\/<\/a> \u2191<\/a><\/li>\n<\/ol>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Re\u010d je o socijalnoj evoluciji, a ne biolo\u0161koj koju kreacionisti raznih vrsta neuspe\u0161no pokopavaju ve\u0107 stole\u0107ima.[1] Mislim, pre svega, na ono \u0161to ameri\u010dki ekonomista Robert J. Gordon u predavanjima koja se mogu pratiti na YouTube, zagovara i dokazuje: da kraj opsesije (ekonomskim) rastom nosi klicu druga\u010dijeg poimanja ekonomijeCeo tekst…<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":93,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[6],"tags":[17,19,18,27,20],"class_list":["entry","author-admin","has-more-link","post-92","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-globalno","tag-ekonomija","tag-ekonomska-kriza","tag-kriza-kapitalizma","tag-pescanik","tag-revolucija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/92","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=92"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/92\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1776,"href":"https:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/92\/revisions\/1776"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/93"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=92"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=92"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=92"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}