{"id":1714,"date":"2021-12-18T07:02:02","date_gmt":"2021-12-18T07:02:02","guid":{"rendered":"https:\/\/communis.org.ba\/?p=1714"},"modified":"2021-12-18T07:05:39","modified_gmt":"2021-12-18T07:05:39","slug":"borba-za-ekolosku-pravdu","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/communis.org.ba\/?p=1714","title":{"rendered":"Borba za ekolo\u0161ku pravdu"},"content":{"rendered":"\n

Snaga siroma\u0161nih nije u zakonskim ili institucionalnim naporima, ve\u0107 u planinama, rekama, itd \u2026 gde se moraju voditi bitke<\/em>
Arundati Roj<\/p>\n\n\n\n

Teza koju \u010desto sre\u0107emo poslednjih godina je da dana\u0161nji kapitalizam na mnogo na\u010dina pokazuje simptome raspada. Ipak, kao \u0161to smo mogli da primetimo u novijoj istoriji, svaka kriza mo\u017ee da bude i vrlo produktivna, a globalni kapitalisti\u010dki sistem mo\u017ee da mutira, poput virusa koji je obele\u017eio prethodne dve godine, regeneri\u0161u\u0107i se i iznova nadogra\u0111uju\u0107i. Svaka ekonomska katastrofa daje novi zamah za razli\u010dite oblike akumulacije i rasta kapitala, ali i za stvaranje novih monopola. To stanje perpetuirane krize koju sistem zapravo reprodukuje pru\u017ea \u201eimunitet\u201c i sve ja\u010de i otpornije podvarijante kapitalizma se razvijaju u razli\u010ditim kontekstima i dru\u0161tvima globalizovanog sveta.<\/p>\n\n\n\n

Pi\u0161e: Zoran Eri\u0107<\/strong>, Pe\u0161\u010danik.net<\/p>\n\n\n\n

Klju\u010dno pitanje koje se name\u0107e je na koji na\u010din dana\u0161nji kapitalizam koristi aktuelnu eko-socijalnu krizu da se regeneri\u0161e i oja\u010da? Jasno je da su klimatske promene postale velika opomena za \u010ditavo \u010dove\u010danstvo, i da predstavljaju izazov za o\u010duvanje uslova za \u017eivot i kona\u010dno opstanak \u017eivota na planeti Zemlji, ali ne samo ljudske, nego i svih drugih vrsta \u017eivog sveta. Tako\u0111e, sve je jasnije da globalno zagrevanje ne smemo da posmatramo kao problem budu\u0107ih generacija, ali i da bilo koji pojedinac ne mo\u017ee ni\u0161ta da u\u010dini da bi zaustavio klimatske promene. Timoti Morton u duhu tamne ekologije<\/em> zato tvrdi da se kraj sveta ve\u0107 dogodio, i to ta\u010dno 1784. godine kada je D\u017eejms Vat izumeo parnu ma\u0161inu. U tom trenutku zapo\u010dinje epoha Kapitalocena a \u010dove\u010danstvo se uspostavlja kao geofizi\u010dka sila planetarnih razmera i s po\u010decima industrijalizacije \u010dak 100 puta ubrzava klimatske promene.<\/p>\n\n\n\n

Neophodne su, dakle, sistemske promene da bismo se suo\u010dili sa krizom \u017eivotne sredine i njenog zaga\u0111enja. O toj krizi ne mo\u017eemo uop\u0161te da govorimo i mislimo izvan konteksta globalnog kapitalizma koja je ve\u0107 vi\u0161e od dva veka uzro\u010dno posledi\u010dno povezana sa industrijskim i ekonomskim razvojem i politikom ekstraktivizma \u2013 kopanja i iscrpljivanja svih resursa. Velika je zabluda da se kriza \u017eivotne sredine, koja se percipira kao problem \u010ditavog \u010dove\u010danstva, kako je to istakao francuski sociolog Razmig Ke\u0161ejan, mo\u017ee re\u0161iti univerzalisti\u010dkim stavom celokupne ljudske vrste koja te\u017ei o\u010duvanju planete, ukoliko se s druge strane ignori\u0161u dru\u0161tvene tenzije u kojima \u017eivimo. Ke\u0161ejan jedino re\u0161enje ovog problema vidi u jo\u0161 radikalnijoj kritici kapitalizma koji pronalazi na\u010dine da ostvari profit \u010dak i od ove vrste krize.<\/p>\n\n\n\n

Pitanje je da li takve sistemske promene nude brojne globalne ali i nacionalne strategije i protokoli (Ciljevi odr\u017eivog razvoja UN, Pariski sporazum, Evropski zeleni dogovor itd.) koji bi spre\u010dili dalji uticaj klimatskih promena na biodiverzitet, u\u010destalu pojavu prirodnih katastrofa, ekolo\u0161ke migracije, nesta\u0161icu pija\u0107e vode, ekonomske krize itd. Te strategije zagovaraju prelazak na odr\u017eive izvore energije i na cirkularnu ili zelenu ekonomiju. Potencijalni kraj kori\u0161\u0107enja fosilnih goriva, me\u0111utim, ne\u0107e spre\u010diti nove vidove monopola ili pak klasnih, rasnih i rodnih diskriminacija i segregacija sve dok postoji globalni kapitalizam, makar se krio iza ugljeni\u010dno-neutralne ekonomije. Zapravo, odavno je zapo\u010dela trka za profitom kompanija koje su se posvetile upotrebi alternativnih i obnovljivih izvora energije.<\/p>\n\n\n\n

S druge strane, jo\u0161 jedna velika zabluda dana\u0161njice je da prirodu posmatramo kao izolovani entitet, pogotovo u romanti\u010darskom duhu idealizacije njene \u201e\u010distote\u201c, naspram \u201eprljav\u0161tine\u201c koju donosi \u010dovek. Odnosi \u010dove\u010danstva i prirode su ipak mnogo kompleksniji. Danas, vi\u0161e nego ikada ranije, priroda ne mo\u017ee da se odvoji od bilo koje druge oblasti ljudskog delovanja. Ke\u0161ejan zato tvrdi da se intersektoralnost roda, rase i klase, danas mora upotpuniti \u010detvrtom komplikovanom dimenzijom prirode, i to prirode kao bojnog polja, koja nije oslobo\u0111ena odnosa mo\u0107i u dru\u0161tvu, ve\u0107 je prevashodno politi\u010dki entitet. Istovremeno, nu\u017eno je da se promeni antropocentri\u010dna percepcija prirode po kojoj \u201eprirodni resursi\u201c postoje samo da bi slu\u017eili \u010dovekovim potrebama. Priroda mora da se dekolonizuje, a isto tako i nau\u010dne metodologije kojima se do sada posmatrala. Zato je pitanje za\u0161tite \u017eivotne sredine pitanje kulture, dru\u0161tva i nadasve politike, i neophodno je da se naglasi da su ekolo\u0161ki problemi odavno postali politi\u010dki problemi.<\/p>\n\n\n\n

Uticajna kanadska novinarka i knji\u017eevnica Naomi Klajn, skovala je izraz kapitalizam katastrofe<\/em> da bi opisala posledice uvo\u0111enja neoliberalne politike i sistema eksploatacije prirode, ali i dru\u0161tvenih izrabljivanja koja se mogu pratiti jo\u0161 od kolonijalnog perioda sve do novijih vidova ekonomskog kolonijalizma. Ona prime\u0107uje da je ekstraktivizam tako\u0111e direktno povezan sa pojmom zona \u017ertvovanja<\/em> \u2013 mesta koja njihovim ekstraktorima nisu mnogo bitna i stoga mogu biti zatrovana, isu\u0161ena ili na drugi na\u010din uni\u0161tena, za navodni \u201evi\u0161i cilj\u201c ekonomskog napretka. Da li je upravo to simptom dana\u0161njeg srpskog dru\u0161tva koje se svesno prepu\u0161ta izrabljivanju i zaga\u0111enju koje proizvode inostrane, ali i doma\u0107e kompanije bez ikakve kontrole i ekolo\u0161kih standarda koje bi nametnula dr\u017eava? Da li je Srbija postala zona \u017ertvovanja<\/em> i jedna od najve\u0107ih evropskih deponija postalo je retori\u010dko pitanje. Najdrasti\u010dniji je primer kompanije Rio Tinto koja je jo\u0161 2004. dobila sve koncesije dr\u017eave Srbije da vr\u0161i geolo\u0161ka istra\u017eivanja. Tom prilikom je otkriven novi mineral bogat litijumom i borom i nazvan jadarit, po dolini reke Jadar. Aktuelna vlast u\u010dinila je sve da ubrza proces i pospe\u0161i zakonske okvire da bi kompanija Rio Tinto nesmetano mogla da obavi sve pripremne radnje za dobijanje dozvole za eksploataciju litijuma i bora u dolini Jadra.<\/p>\n\n\n\n

Izjava predsednika Privredne komore Srbije Marka \u010cade\u017ea da \u201eSrbija ima litijum kao najtra\u017eenije pogonsko gorivo ili zlato 21. veka\u201c zapravo je samo opravdanje za kratkoro\u010dni ekonomski profit i rast koji bi proizveo dugotrajne i nepopravljive posledice po \u017eivotnu sredinu, ekolo\u0161ku kastrofu velikih razmera, jer se tokom procesa eksploatacije litijuma proizvodi ogromna koli\u010dina otrovnih gasova i otpada. Niti je Srbija novootkriveni \u201elitijumski Eldorado\u201c, a jo\u0161 manje je litijum zlato 21. veka, jer se u nau\u010dnim laboratorijama ve\u0107 razvijaju brojne i \u010dak jeftinije alternative litijum-jonskim baterijama. Mo\u017eda upravo pija\u0107a voda mo\u017ee da ponese epitet \u201ezlata 21. veka\u201c? Usled klimatskih promena nesta\u0161ica vode za pi\u0107e i ishranu bi do 2050. godine drasti\u010dno uticala na 25% svetske populacije i mogla da umanji BDP velikih podru\u010dja i zemalja za pribli\u017eno 6%, \u0161to bi prouzorkovalo nezapam\u0107en ljudski egzodus i izmenilo globalnu geopolitiku. O\u010digledno je da se dr\u017eava Srbija ne rukovodi dugoro\u010dnim planiranjem i strategijama odr\u017eivog razvoja koje bi \u0161titile \u017eivotnu sredinu. Naprotiv, brojnim politi\u010dki nametnutim odlukama doprinosi se zaga\u0111enju \u010distih i pitkih voda koje postaju sve zna\u010dajniji resurs, zarad kratkoro\u010dnih finansijskih interesa privilegovanih dru\u0161tvenih grupacija i kompanija koje te\u017ee privatizaciji vodnih resursa i kontroli re\u010dnih sistema. Uloga dr\u017eave, ili ta\u010dnije, politi\u010dkih struktura koje su prisvojile sve njene prerogative, zapravo je da predstavlja \u201einterfejs\u201c izme\u0111u lokalne subvarijante kapitalizma i prirode. Taj triptih \u2013 dr\u017eava, kapitalizam, priroda \u2013 zapravo je klju\u010dan za promi\u0161ljanje eko-socijalne krize s kojom se suo\u010davamo u dana\u0161njoj Srbiji i bio je inicijalna kapisla za masovnu borbu gra\u0111ana za ekolo\u0161ku pravdu.<\/p>\n\n\n\n

Kada \u201enajve\u0107i srpski brend\u201c, Novak \u0110okovi\u0107, u medijatizovanom dru\u0161tvu na svom Instagram profilu objavi fotografiju blokade \u201eGazele\u201c, do sada najmasovnijeg protesta gra\u0111ana protiv kompanije Rio Tinto i izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji, i jo\u0161 napi\u0161e: \u201e\u010dist vazduh, voda, i hrana su klju\u010devi zdravlja\u201c, ta izjava ne mo\u017ee da se protuma\u010di kao propagiranje \u201eljubavi i mira\u201c u duhu Pepe Imaza ili sli\u010dnih life coach-ova<\/em>, ve\u0107 kao politi\u010dka izjava par excellence<\/em>. Borba za za\u0161titu \u017eivotne sredine ne mo\u017ee da se odvija mimo politi\u010dke i klasne borbe, niti je \u201eapoliti\u010dna\u201c pozicija mogu\u0107a u dana\u0161njem dru\u0161tvu. Zalaganje za takvu borbu ne treba naravno dovoditi u vezu s politikantstvom svakodnevice, niti sa partikularnim interesima politi\u010dkih autoritarnih oligarhija bilo koje \u201eboje\u201c, ve\u0107 sa su\u0161tastvenom politikom koja se ne identifikuje sa liderima partokratskog dru\u0161tva, ve\u0107 sa jasnim programskim usmerenjem ka borbi protiv lokalne, periferene podvarijante kapitalizma koja svesno ugro\u017eava na\u0161e \u017eivote samokolonijalizuju\u0107om ekonomskom politikom i gubitkom suvereniteta pred naletom korporativnog neofeudalizma<\/em>. Kineski policajci i \u010duvari teritorija kineskih kompanija, vijetnamski radnici u agambenovskim \u201elogorima\u201c s pravom na \u201egoli \u017eivot\u201c, radnice i radnici prinu\u0111eni da nose pelene u korejskoj fabrici, sve su to simptomi pervertiranog povratka kapitalizma na prethodne modele dru\u0161tvene reprodukcije, sa primesama feudalnog i robovlasni\u010dkog sistema u dana\u0161njoj Srbiji. Problem zaga\u0111enja koji proizvode kineske ili bilo koje druge kompanije je, dakle, problem isprepletenih odnosa roda, rase, klase i prirode, u novoj srpskoj perifernoj mutaciji globalnog kapitalizma.<\/p>\n\n\n\n

Zbog svega toga je aktuelna borba za za\u0161titu doline reke Jadar od nesumnjive devastacije i ekocida koju bi rudarenjem doneo Rio Tinto, ili bilo koja druga sli\u010dna kompanija, prevashodno i nadasve klasna borba i test solidarnosti svih u\u010desnika u politi\u010dkoj i dru\u0161tvenoj areni sa sugra\u0111anima kojima preti raseljenje i ekonomska neizvesnost, jer \u017eive od obra\u0111ivanja zemlje koja bi lako u skoroj budu\u0107nosti mogla da bude zaga\u0111ena i zatrovana. Ideja da je u pitanju borba za vekovna ognji\u0161ta predaka koji su natopili zemlju svojom krvlju otupljuje politi\u010dku o\u0161tricu borbe protiv predstavnika koruptivnog re\u017eima kojima je zdravlje gra\u0111ana manje bitno od li\u010dne dobiti, i previ\u0161e asocira na nema\u010dku ideologiju Blut und Boden<\/em>, toliko popularnu tridesetih godina 20. veka. Klju\u010dna re\u010d za ovu borbu je zato solidarnost<\/em> jer jedino \u0161iri politi\u010dki front koji se zala\u017ee za druga\u010dije proizvodne i dru\u0161tvene odnose mo\u017ee da iznedri poziciju koja \u0107e osna\u017eiti ugro\u017eene stanovnike svih krajeva Srbije u te\u017enji da odbrane svoju slobodu, integritet i dostojanstvo, da se za\u0161tite od uzurpatora dr\u017eave i njihovih zakona. Spre\u010davanje kompanije Rio Tinto da realizuje projekat \u201eJadar\u201c i otvori rudnik u blizini Loznice samo je kratkoro\u010dni cilj i ne re\u0161ava problem politike ekstraktivizma, rasprodaje zemlje i resursa, samokolonizacije i dovo\u0111enja Srbije u vazalni odnos prema mo\u0107i kapitala koje velike korporacije donose. Op\u0161tenarodna odbrana od zaga\u0111enja voda, zemlje i vazduha, javnog dobra svih stanovnika Srbije, mo\u017ee i mora da bude i odbrana od pervertiranog oblika kapitalizma, feudalnog izrabljivanja inostranih korporacija i lokalne politi\u010dke oligarhije koja im kao sau\u010desnik zdu\u0161no poma\u017ee i omogu\u0107ava privatizaciju resursa.<\/p>\n\n\n\n

Autor je istori\u010dar umetnosti. Doktorirao je na Bauhaus univerzitetu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Snaga siroma\u0161nih nije u zakonskim ili institucionalnim naporima, ve\u0107 u planinama, rekama, itd \u2026 gde se moraju voditi bitkeArundati Roj Teza koju \u010desto sre\u0107emo poslednjih godina je da dana\u0161nji kapitalizam na mnogo na\u010dina pokazuje simptome raspada. Ipak, kao \u0161to smo mogli da primetimo u novijojCeo tekst…<\/a><\/span><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1716,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["entry","author-admin","post-1714","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-balkan"],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1714","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"http:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1714"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1714\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1715,"href":"http:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1714\/revisions\/1715"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1716"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1714"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1714"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/communis.org.ba\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1714"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}